Onaj ko danas kupuje neki sistem za grejanje, mora da pazi ne samo na cenu već  i na zaštitu okoline. To je moguće i kod pogona koji koriste lož ulje i gas.

Visoke cene lož ulja i gasa i sve veća svest o zaštiti okoline doveli su do razvoja kondenzacionih kotlova za grejanje. Uz tu tehniku iz lož ulja i gasa može da se dobije više toplotne energije, nego što je to slučaj kod zastarelih kotlova.
Kod grejanja na gas kondenzacioni kotlovi su danas standard. Kod lož ulja je ceo proces tekao nešto sporije, ali u međuvremenu su se na tržištu pojavili uređaji koji odlično obavljaju i taj deo posla.
Postavlja se pitanje šta kondenzacioni kotao čini tako posebnim? Moderni niskotemperaturni kotlovi odvodne gasove ispuštaju u dimnjak pri temperaturi od 1500 C. Kod kondenzacionih kotlova temperatura izlaznih gasova spušta se na 500 C, a ako se koristi podno grejanje i na 350 C. Što su gubici izlaznih gasova veći, to je efekat manji. Kod dobrih kotlova ta vrednost iznosi oko 6%.
U stvarnosti je gubitak mnogo veći jer se uz vrele izgarajuće gasove gubi i vodena para. Gas i lož ulje sadrže vodonik koji se kod izgaranja veže sa kiseonikom i stvara vodu, isparava i na taj način proizvodi toplotnu energiju.
Kondenzacioni kotlovi koriste tu energiju dok se temperatura izlaznih gasova toliko ohladi da odmah unutar kotla može da se kondenzuje. Na taj način ne koristi se samo gornja toplotna već i donja toplotna vrednost nosioca energije, a sveukupna energija nekog energenta sastoji se od toplotne energije i kondenzacione toplote. Ranije su kotlovi mogli da koriste samo tu toplotnu energiju iz gasa ili lož ulja pa se njihov kapacitet označavao sa 100%. Danas kod gasa koji je bogat vodonikom ta iskoristivost iznosi 11% više od uobičajene toplotne vrednosti, a kod ulja 6% više. Zato se normni efekat  kod kondenzacionog kotla označava preko 100%.

Više informacija u štampanom izdanju (Hausbau 11)